| * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * |
 Broj 3-4 (37-38) DECEMBAR 2009 ISSN 1505-1676 |
slovačka književnost, slovačka poezija
|
 o autoruo prevoditelkinazad |
Рудолф ЈуролекЗаокружено...Шта пронаћи, какву још лепоту,какву радост? Све десило се већ.
А, ипак идем,
снег, још бео,
прошлост, још увек способну
песму, још увек способну
...Тако сам тужан,да бих хтео да загрлим празно.
Тако сам тужан,
Тако сам тужан
Тако сам тужан,
...Некада више немам снаге: најрадијебих легао у траву и стопио се са земљом и небом. Не постојати – како би то било боговски! Иако је људски.
...Ветар носи изнад поља беле латице с процветалих врба.Падају свуда и губе се, иако у себи носе сву лепоту света.
Колико снова се изјалови,
Али снови се неуморно враћају,
...Гле: словачки песник.То мало, јадно ништа. Ни пас за њим да залаје. Ни мува на њега да стане. Савршена мимикрија празноће. А ипак, гле, како је жилав!
...«Ово је врх живота,»каже једна Португалка Софија, и даље тражи, али не налази, пут до раја.
Када на то мислим, пали сунце
Рај нам некада промакне за делић стварности,
...Шта радим, кад ништа не радим.На пример. Чешкам се иза ува. Размишљам. Само тако. О томе, шта ми прво падне на памет. Дувам нос у изгужвану марамицу. Полако корачам пољским путем. Срећем групу италијанских туриста и туристкиња. Једној, у мајици боје грашка, осмехујем се. И она мени. То је све.
Аха, стварност је и ту,
...Шта тамо по целе дане радиш? Питају.Пењем се на планине, одговарам, једем шумске јагоде, посматрам ливаде и небо – и срећан сам. Шта више за свет могу да учиним?
Рудолф Јуролек
|
| slovačka književnost, slovačka poezija |